Креативан човек

Животни пут аутора монографије Пуста Река и Пусторечани Милутина Ђорђевића

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014.  Драги Дел, детаљ.

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Драги Дел, детаљ.

Рођен је 1934. године у Злати а његово детињство је било обележено ратом и свим оним мукама које ратови и немаштина доносе. И тако, рано свикао да се одриче, борио се заједно са стариjима за голо опстајање прерано сазревајући и одрастајући. Из његове шесточлане породице брат са двадесет и сестра са шеснаест година нестали су у вихору ратног и послератног страдања. Отац Јован био је сушта добричина, до краја поштен и праведан, и као такав тешко је обезбеђивао својој деци и оно најосновније: хлеб и опанке од свињске коже. Мајка Анђелија, паметна и промишљена и изузетно радна била је стуб породице свикла да буквално сваког дана ради петнаест и више часова. Колико ли је само воде на рамену изнела, доле из реке јер пред кућом није било бунара све тамо до шездесетих година прошлог века.
Пре него што је пошао у школу, а и касније чувао је петнаестак оваца и још тада се испољавала његова наглашена потреба да готово све мало другачије види и ради. Сва су деца, на пример, чувала своја стада на ливадама поред реке, он је са својим овцама одлазио преко брда изнад села у једну питому долиницу крај потока звани “Шопка” и ту остајао по читаво пре или по подне. Тамо је, у царству тишине градио богати свет дечје маште, откривао још богатији свет природе. Дружење са природом, потоцима и птицама обележиће читаво његово детињство, читав његов живот и бројне кораке да се савремени људи, посебно млади враћају том људском изворишту.

После завршена четири разреда основне школе са својих једанаест година одлази за Прокупље (1945.). И већ тада ће, као и друга деца са села, искусити горчину одрастања без родитеља – као малецни подстанар у загушљивим четворокреветним собичцима. Тако ће завршити и учитељску школу у Крушевцу (1953.) са мало знања, још мање стечене културе коју би као учитељ требало да понесе у село, зарад себе, и деце, и сељака које ће подучавати.
То је касније морао сам.
Са непуних осамнаест година учитељује на Белом Камену (1954.), у планинском селу са двадесетак кућа раштрканих по околним брдима и педесетак бистрих ученика (тамо негде на граници Пусте Реке и Топлице). Затим ће неколико година учитељевати у пусторечким селима Злати, Кожинцу и Бублици и у то време радити са по четрдесет и више ученика, пре и по подне, а у вечерњим сатима и недељом на описмењивању одраслих, течајевима за домаћинство, организовањем школских приредби и ко зна шта још. Било је то, као што је познато, време великог полета и радног ентузијазма какав ће се касније ретко срести.
Године 1958. одлази са супругом Милијаном у Ћићевац, срећни што у том селу има струје, а још је и на прузи Сталаћ-Београд. Овде као учитељи раде пет година. Ту ће започети ванредне студије педагогије на Филозофском факултету у Београду које ће завршити за три и по године (1962.).
Тако ће и наставити.
Упоредо ће васпитавати младе, учити, писати и објављивати своје нове књиге, градити нове куће, највише сопственим рукама и у време када се тим рукама “мешао бетон”.
’Трбухом за (бољим) крухом” одлази у Зајечар (1963.) у Педагошки завод где ће радити као просветни саветник и већ тада се у стручној и друштвеној јавности исказује као добар организатор и носилац промена и врстан предавач. Свеједно, и даље са породицом живи у тескобним подстанарским избама, подиже два сина да би Драгана, касније у Нишу трагично изгубио после кардинално погрешне лекарске дијагнозе и погрешног лечења.
После трогодишњег рада у Зајечару, у Нишу ће наставити на истом радном месту, али и са магистарским студијама да би 1976. године магистрирао (у Сарајеву), а 1984. године докторирао (у Приштини). И поред наглашеног теренског рада у обиласку на хиљаде наставника и школа широм Југоисточне Србије, објављује више десетина научних радова и публикација. Тиме ће му, мада са великим закашњењем бити отворена врата Универзитета у Нишу. Од 1984. године ради на Филозотском факултету, али и на другим високим и вишим школама (Крагујевац, Приштина, Јагођина, Пирот), све до пензионисања 1999. године.
Живот или животни пут сваког човека много је више од неколико истргнутих редова. То је вазда једна велика и непоновљива прича, која често не би стала у ко зна колико књига са мемоарском или другом ознаком.
Зато је овде још један кратак запис из недавно објављеног интервјуа:
“Ви сте, професоре Ђорђевићу, недавно обележили 65 година живота и скоро педесет година рада. Шта бисте најсажетије, данас, после свега и упркос свему? Наравно, ово питање захтева барнеколико појединачних, конкретнијих.
Прво би било: Ваша животна филозофија, линија трајања, и, свакако успона ипадова?
Животна филозофија као и све друго што човек гради и развија увек је резултат његове (генске) структуре и културе у којој живи, коју стиче и обогаћује током година и деценија. Ја сам, поред осталог, од најранијих дана схватио и прихватио да је човек онолико стар (пасиван, незадовољан или несрећан) колико је болестан у било ком физичком или менталном смислу. И обрнуто, онолико млад колико је здрав са свим својим амбицијама, хтењима, радним, културним, професионалним и другим способностима и навикама. Све то, кроз цели живот битно одређује колико ће бити успешан и срећан, мање или више неуспешан и несрећан.
Здравље, дакле, у разнородном смислу, пре свега и изнад свега.
За здравље се, дакле треба борити речју и делом свакога дана и то док га има. Најчешће је, и на велику жалост многих, обрнуто.
Ваш животни кредо?
Борити се. Борба је услов не само опстајања већ и настајања, израстања човека у човека. У тој борби, уверен сам рад и стваралаштво имају посебно место и значење, па се слободно може рећи да је човек утолико срећнији и богатији уколико више ради и себе остварује као хомо креатор (човек који ствара)
.
= извор: ПУСТА РЕКА И ПУСТОРЕЧАНИ / Милутин Ђорђевић, (стр. 239-241)

И даље Драги Дел: уочи Велике Госпојине. У дворишу бака Бранке

И даље Драги Дел: уочи Велике Госпојине. У дворишу бака Бранке

= видети више: https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%88%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B5/%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92/%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5/

ЛеЗ 0007632  

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s