ЛИТИЈЕ

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Детаљ Ранкова Река

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Детаљ Ранкова Река

Литије

Литије су летња сеоска (колективна) слава сваког појединог насеља. Већина села у Пустој Реци за своју колективну славу имају Св Тројице (први, друг или трећи дан) али и друге ‘ крсне славе”.
Тај дан се слави исто као и зимска слава с тим што су гости рођаци пријатељи из других села и крајева и нема посебних позива да се дође на славу.
До подне се окупе обично пријатељи и рођаци и тада износи мезе и пиће па се уз чашицу и “прихватање” дуго прича, распреда, каткад и уз песму. У то време ромски “свирачи” (обично по двојица тројица) долазе пред кућу и одсвирају нешто чиме назначују да су ту. Домаћин их, по правилу, прихвата, позива унутра и почиње песма и свирка. Ако су гости “ћевлије”, односно већ у штимунгу, наручују своје песме, креће опште весеље, а каткад се и заигра коло у дворишту. Нису ретки случајеви да домаћин са гостима “закупи” ову веселу дружину. Ништа зато. Таквих “музичких група” има више у селу, јер се на овај начин добро заради и лепо почасти.
Поподне, после ручка, домаћин заједно са гостима полази на неку врсту сабора који се одржава у црквеној порти или на неком ширем простору (“запис” и сл.) Тамо су се већ окупили сви они мали ромски “састави”, формирају се сада комплетне музичке групе и настаје опште весеље са свим садржајима које имају сабори. У суштини сабори су, по правилу, повезани са литијама. У месту где се одржава сабор, сељаци су домаћини свима онима који на тај сабор долазе, а у неким су родбинским или другим везама.

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014.  Детаљ: Драги Дел

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Детаљ: Драги Дел

Јеремијин дан

Уочи Јеремијиног дана (Првог маја) у вечерњим сатима, узме се тигањ и бакарна тепсија, па се лупа једно уз друго уз речи:
– Јермија у поље – беж’те змије у море!
То се понавља у ходу, док се не обиђе цело двориште, а затим се направи круг око куће, штале и појате – па се на тај начин људи и стока “заштићују” од уједа змија.

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Детаљ:  кућа у Драгом Делу

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Детаљ: кућа у Драгом Делу

Свети Џерман

Град је често уништавао летину сељака и то се сматрало “божјом казном” – због тога и тога (људи су, рационалишући, тражили објашњења и наводили разлоге зашто је баш у њихов атар пао град.)
Свети Џерман је, по народном веровању, заштитник поља. Ако тада неко од мештана у селу ради у пољу – навући ће његов бес на цело село. Зато, ако би неко и имао посебан разлог да нешто уради – не би смео да то учини на тај дан јер би га остали сељаци оштро “бојкотовали”. Кад грми, обично се каже:
– Врти Вртоломе – удри Џермане!

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014.  Кућа добро очувана у Драгом Делу, центар

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Кућа добро очувана у Драгом Делу, центар

Беле покладе (“оратаљке”)

Беле покладе или бела недеља слави се целе седмице. Сваке вечери се људи окупљају. посебно млађи и игра коло. То је последња недеља уочи великог поста и треба да буде што више “мрсна” јер ће наредни дани бити испуњени постом (без меса, масти, јаја, млека). На тај начин се ионако скромна сеоска храна своди на коришћење неколико намирница: кувани и печени кромпир, “посан пасуљ”, лук и сува паприка. Иако је све ово био интегрални део религиозног и моралног кодекса, овај и други облици поста чинили су њихову исхрану, у основи здравом, па се ретко могао наћи угојен човек, а за повишен крвни притисак и друге сличне коронарне болести се и није знало.
У току целе “Беле недеље” се “оратковало”. За децу и младе то је био посебан ужитак, “Оратаљка” се правила од двокраке дебље гране између којих се стављала слама, чврсто набијена и увезана. Што је сламе било више и чвршће набијене, то је, запаљена буктиња дуже горела и давала већи пламен. Оратковало се на средокраћама појединих сеоских путева које су биле “видљиве” са више страна, на тај начин што се оратаљка (слама) на дугом штапу окретала око себе у пуном пламену.
Како је слама обично добро набијена, то је могла горети и по читав сат. У томе је било међусобног такмичења, али и такмичења између појединих мала. Учеснике овог великог “ватромета” посматрали су старији љуђи уз чашицу ракије и навијања (ко ће остати последњи са запаљеном буктињом).
У тим данима, односно вечерима, читав је крај “горео”, па се добијала једна иинпресивна слика поготову ако се гледало са неког планинског врха.

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Башта у Драгом Делу, детаљ. Снимак неуморне Мирјане Соколовић (родом из Ивања, нашег водича и пратиоца, и возача до овог села са лошим путевима. Ти путеви све говоре о једној држави...

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Башта у Драгом Делу, детаљ. Снимак неуморне Мирјане Соколовић (родом из Ивања, нашег водича и пратиоца, и возача до овог села са лошим путевима. Ти путеви све говоре о једној држави…

= извор: ПУСТА РЕКА И ПУСТОРЕЧАНИ / Милутин Ђорђевић, Ниш, 2000.(стр. 180-181)

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Цвет из Драгог Дела

Србијом уздуж и попреко. Уочи Велике Госпојине, 2014. Цвет из Драгог Дела

= видети више: https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%88%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B5/%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA/

ЛеЗ 0007631   

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s