ЛеЗ 0007600 Родослов ВЕСИНАЦА / Ранко Соколовић

Гамзиградски мозаик: Лавиринт

Гамзиградски мозаик: Лавиринт

У оквиру преобимног рукописа др Ранка Соколовића, родом из Ивања (раданског) “Златна капија”, уграђен је и рукопис родослова Соколовића Драгомира Драгановића – Соколовићевог стрица, онако како је написан. Породица Соколовића је стара и давала је кроз векове знатне људе, међу кохјима је било војсковођа, државника, доктора наука… Овде ће тај родослов под насловом “Весинци”, како се иначе и данас зове махала у којој живе Соколовићи у селу Ивању (општина Бојник), моћи да се чита без надокнаде…

Видети родослов у целини: ВЕСИНЦИ:https://kovcegbezrazloznihuspomena.files.wordpress.com/2014/03/vesinci-rodoslov-dragomir-draganovic.pdf

У овај Родослов, писан ручно, може се ући као у Лавиринт. Да би се из тога Лавиринта, чији је улаз Соколовићева “Златна капија”, изашло на другу страну, или изашло, можда није згорег прегледати и садржај Соколовићевог обимног рукописа, из кога смо публиковали, поједине делове, целине. ..

С А Д Р Ж А Ј
 
 

Аманет 5
Опроштај од родитеља 7
Свети Јован и Свети Прокопије 13
Мајковац, Доња Тршевина (Наше њиве и ливаде) 22
Опроштај (Десимир Драгановић) 27
Око соколово – Витез-птица (Ко сам ја?) 32
У Име Бога! Ћутња; Три Војводе Бојне, Никола Вратковић из Иван-Куле 35
Подгора и језик – Поддијалект Пусте реке 38
Теорија о аутохтоности словенске цивилизације -завера порицања (проф. др Радивоје Пешић – Оптужујем ћутање!) 40
Винчанско писмо (СРБИЦА) 43
Да ли говориш Српски, бре? 43
Речник српског жаргона 47
Моје мајке Драгице песма – Леб и артишка 51
Хајка 53
Преобликовање језика – Новоговор, замена српских речи туђицама 56
Стоосамдесетпет година од рођења песника Његоша 58
Један неодржан говор – Драгослав Михаиловић 59
Академија се мора вратити у Србију (САНУ, 01. јун 2006.г.) 60
Србско-Српски речник (латински, кључ историје Срба – етимологија) 72
Проширено Српство погубно за Србе (Југославија-Име пораза) 75
Тито и Јужни Словени у рату против Србије 1914.г. – 1918.г. 77
Карактер Србије (природа државе) 82
Канон Леке Дукађинија као начин “личења” Срба на Косову и Метохији 87
Средњовековни живот обичних људи -Пећка Патријаршија, Макарије Соколовић 93
А Србијан се враћа на своје… 96
Модерно је бити шпијун 97
КОСМЕТ – колонија НАТО (NATO) и база ЦИА (CIA) 100
Топуз Марка Краљевића 105
Србија – Истина (си!) – демографски спас нације 108
Опустела Пуста Река 112
Воле ли Срби Србију? 115
Корени омраза код суседа 117
Божје јагње  (Јасеновац и Ватикан) 122
Кад је музика ратовала 125
Црква Св. Тројице у Ображди споменик културе 129
Језик старина (Недоглед, архаизми, скраћивање речи, коси падежи, језичка супстанца, трпни придеви, аналитичка градација, сугласничка палатализација, одсуство јотовања…) 131
О границама говора Призренско-Тимочке обласи 133
Границе преко Пусте Реке 134
Слово о наречју Подгоре Косанчић Ивана 148
Упоредни речник (Латински – Пуста Река / Подгора) 149
Словени су Коловени 151
Судбина Лужичких Срба (Јуриј Брезан, најчитанији писац) 159
Станислав Тилих, премијер Саксоније (Лужички Србин) 161
Говор Пусте Реке (одсуство деклинација, аналитичка компарација, нема јотовања, језик Шопова) 162
Гајева реформа 169
Српска Слава (Винча, Лепенски Вир) 172
Порекло различитих језика 174
Парадокс предања о раздељивању језика 177
Санскрит и говор Подгоре моје 178
Шта је Фројд заиста рекао 207
Трајање – санскритске и србске речи 217
Аргументи против еволуције(Деградација, а не еволуција језика, губитак гласова, губитак падежа, трансформација и губитак дифтонга, упрошћавање фонетске структуре речи, губљење појмовног богатства првобитног језика, Губљење лепоте језика. Последице природних и неприродних потреба. Натприродно порекло језика. Демографска стопа раста становништва. Порекло народа по Библијском моделу. Благослов и проклетство народа. У потрази за коренима. Говор и карактер Динараца. Најважније питање. Ко сам ја? Одакле сам? Куда идем? Зашто постојим?…) 261
Деградација, а не еволуција језика 263
Натприродно порекло језика 270
Порекло народа по Библијском моделу 272
Јунгово путешествије 281
Миљоказ (Профит на друмовима римских императора) 293
Народ култа Сунца – језички корени Срба 298
Подгора, жива ората (оратим коако се у моје Ивање орати – овакој!) 300
Ad fines (Куршумлија, Крај Света) 307
Енглези и Срби 308
Гвоздени пук – Други пешадијски пук Књаза Михаила 315
Писмо Гркиње са Вида Србском војнику 334
Старац Недељко 335
Четничка организација у Старој Србији 355
Нове четничке војводе 360
Велика са Козјака 369
Девојачка суза 372
Иван-Кула и Косанчићев венац нестају 373
Чишћење Скобаљић Града 375
Повратак српске баштине из туђине; Отето, а ни списка нема … 376
Клепало 379
Иван-Кула 380
Србијо 382
Иван Жрнов (Од Красоте, до Мрвоте …) 383
Оратаљке 385
Град византијског императора 387
Царичин Град – Ivstiniana Prima, Јустинијанова златна епоха 390
Леб и артишка – смешке из Пусту Реку (131 анегдота и запис) 393
Ратомирка Соколовић – Царичин амфитеатар (Запис, Ивањски) 465
Подгора – после речи, сликом 507
Родослов Весинци 551
Белешка о аутору 591

….

НАПОМЕНА Ур (Бела Тукадруз, почетком августа 2015.)

И у целини и у деловима Соколовићев рукопис може бити занимљив за српске издаваче, према којима је кренуо – и пре неколико година, и  од овог тренутка. Рукопис је нека врста сваштаре, зборника породичне митологије, или још боље домаће ручне књиге о опстајању кроз време, и сударе времена…То је, у суштини, књига која има два дела. Много је бољи наслов за ову књигу у њеном коначном обликовању – РОДОСЛОВ ВЕСИНАЦА I -II, из више разлога, а први је – такав наслов уопште није претенциозан. Иако правник, Соколовић је песник, једног новог поднебља, снажних дамара – од њиховог прскања замало што нас није напустио заувек, пре неколико година, али бог га је ипак сачувао, као аутора и човека одважног, због неке тајне која мора постојати. Почео сам да публикујем делове “Златне капије” тада када је Соколовић био на граници живота и смрти, и објавио сам добар део рукописа. У том рукопису, који је Соколовић хтео да штампа, била је уграђена Соколовићеве млађе сестре, Ратомирке Царичин амфитеатар (Запис, Ивањски), која је иначе у међувремену – преминула. Из разлога пијетета, ту књигу (и остале рукописе из заоставштине Шолета), треба штампати временом, на другом месту и као – посебну књигу. Истог тако, рукопис “Златне капије” треба “очистити” од дугих цитата, или прилога који овај рукопис, у оном облику који треба да изађе као штампана књига, вуку у страну, и одвлаче од основне тежње ове књиге. (Примера ради: из “Златне капије” треба изоставити: Академија се мора вратити у Србију (САНУ, 01. јун 2006.г.), довољно је оставити само наслов, јер већ претходно поглавље Један неодржан говор – Драгослав Михаиловић (које треба задржати, по мом скромном мишћљењу, разматра ту шкакљиву тему на један убедљив начин). Начелно говорећи – све те текстови који су у суштини цитати, реплике, “откриће историје, нарочито оне неоткривене, непознате”, требало би свести, чини ми се на разумнију меру. (Гајева реформа,  Словени су Коловени, Судбина Лужичких Срба (Јуриј Брезан, најчитанији писац) , и др. ; или изоставити. Очигледно да је језик српски велика опсесија   Р. Соколовића, и можда понајвише зато, требало би поразмислити, пре него што се крене на коначно уобличавање РОДОСЛОВА ВЕСИНАЦА, да се усагласи и редослед појединих поглавља или потпоглавља у рукопису. Када се то уради, књига већ добија један другчији укус и вид, скоро да је готова, и то би било то: Прва књига РОДОСЛОВА ВЕСИНАЦА. Ова књига има и свој други, који садржи само неколико страница, неку врсту поговора, који истовремено, једног дана може бити, и веза, за неку другу књигу Соколовића, о једном скоро неописвом вишевековном потуцању и претрајавању од источне Херцеговине, преко Шумадије до Црне Траве и села Ивања. Препоручујем читаоцима један текст који сам публиковао пре непуних годину дана, писмо једног од стварних, постојећих људи овог времена, универзитетског професора и брата из многобројног братства Соколовића: Додатак – елементарном родослову Весинаца

Елементарни родослов Весинаца*, Соколовића је састављан, као што пише на почетку, на основу усменог предања и црквених извора. Па ипак, шта је било пре Ивана, тј. како су се и зашто преци Соколовића обрели у Шумадији?
Одговори на ова и нека друга, много дубља питања, стигао је ових дана, на адресу Ранка Соколовића, од Господина Професора Zeljkа Z. Markovicа, MD PhD
Full Professor of Radiology… Објављујемо део тог писма, који је, сигурно добар додатак елементарном родослову Весинаца, ивањских Соколовића…

..Дакле, преуређен и сређен, смањеног обима, Соколовићев рукопис, завршавао би се прилогом Елементарни родослов Соколовића или Весинаца,  то би била укупно узев прва књига РОДОСЛОВ ВЕСИНАЦА I -II, звана још и Златна капија. Док би Друга књига РОДОСЛОВА садржала само писмо поштованог Господина Професора Жељка М. Марковића. Које открива страшну тајну опстанка и постојања не само Соколовића, него и многих других српских породица кроз векове дуготрајног ропства под Турцима…Надам се да ће ме аутор послушати и усвојити и уградити ове примедбе, наоружан стрпењем и вером у Бога, јер Бог помаже…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s