Говор и карактер Динараца / Ранко Соколовић

У ПОТРАЗИ ЗА КОРЕНИМА*[1]

За разлику од теорије о кромањонском пореклу човенчанства, која се појавила као нужност слабости теорије еволуције, постоје и друге теорије  о пореклу човека које су такође одговор на одређене потребе, али које више спадају у домен психолошких потреба.

Наука је у међувремену пружила мноштво доказа да сву сви индоевропски језици настали од заједничког праиндоевропског језика. Али, многи желе по сваку цену да докажу да је управо њихов језик најстарији – најближи оригиналу, да би тиме коначно доказали да су управо они и најстарији народ на свету.

Да би доказали да је баш њихов језик најближи људском прајезику, они проналазе сличности између других најстаријих језика (као што је, на пример, санскрит) и онда на основу постојеће сличности потврђују своју теорију.

На пример, можемо да препознамо сличност између санскрита и српског у многим речима: дин – дан, суну – сун, каува – крава, камара – комора, тана – тон, набха – небо, шарм – срам, сина – сити, вари – вода, раштра – раса, мурада – мртав, балакхана – балкон, брана – (за)брана, нагана – наг, пара – пре, тамас – тама, двар – двер, агни – огањ,...итд.

Да ли нас препознавање заједничких корена наводи на закључак да је српски језик прајезик свих осталих индоевропских језика?

ГОВОР И КАРАКТЕР ДИНАРАЦА

Изворна језичка група којом су некада говорили сви динарци је свакако данашња картвелијанска језичка група на Кавказу, којој припадају Грузини, Мингрелиани, Лази и Свани, а који су сви заступљени на подручју Грузије и њене ближе околине. Иако динарци Балкана живе хиљадама година раздвојени од своје браће на Кавказу, иако чак говоре језицима индоевропске језичке групе, они су сачували сличност у говору, која је можда највише израз њихових заједничких карактерних црта.

Њихов горштачки карактер – израз гордости и бунтовности, примећује се у одсечном изговору, који динарском говору даје одређену ноту динамичког акцента. Народна музика обе популације има толико истих елемената да се често не може разликовати, осим  по језику којим се пева!

Сличност између Грузина и оног нашег дела становништва, које је динарског порекла (Црна Гора, Херцеговина, западна Србија,…) је очигледна се само у физичком изгледу, већ и у заједничком психолошком типу динараца, који карактерише гордост и бунтовност, те неспособност да се трпи неправда. Многи народи уопште немају епику, али Грузини је, као и ми, имају веома изражену. За епику је потребно да популација има мотиве из којих ће да је формира и одржава.

 

Наш чувени антрополог Јован Цвијић пише о динарцима следеће:

Људи динарског типа су често необуздане природе и не могу лако да поднесу чак и ситне неправде… Чести су случајеви да се динарски људи одлуче на крајња решења, без обзира на интерес, на корист и на “практичност”, свесни да им је живот у опасности или да ће им остати црн и упропаштен. … На људе динарског типа највише утицаја имају вође у чијем понашању има нечега тајанственог или му они то приписују.” (И.Андрић, Ј.Цвијић, Психолошки типови Балкана)

Како динарски тип одликује бунтовност према ауторитетима, он може да их трпи пред својом савешћу само ако успе да их идеализује, и зато је неопходно да према њима формира култ, а да критичко преиспитивање валидности поверења свог ауторитета прогласи табуом. Зато је у динарској свести успешан само онај ауторитет власти који иза себе има идеологију (или религију), која ће испунити неопходну функцију његове ауторитарне свести.

Запазимо дух грузијске књижевности, у светлу Цвијићевих констатација, на основу описа из Енциклопедије лексикографског завода:

“Књижевност грузијског народа врло је стара;

У народној предаји говори се и о борби грузијског сељака против феудалне господе; познате су поеме “Истребљење кнезова “Арешидзе” и “Песма о Арсену”. У првој полoвини 4. века Грузија прихвата хришћанство. …

Грузијска култура претрпела је велике штете од монголске најезде и поробљавања (XIII-XIX век), од провале Персијанаца и Турака, феудалних распри, насталих као последица рапада јаке и централизоване монархије. Тек у 16. веку долази до обнове културног живота; грузијски песници славе јунаштво, част, слободу, у књижевности преовлађују патриотски мотиви. …

Песник Давид Гурамишвили (1705-1792), који је прошао многа ратишта, пева  о  борбама  Грузијаца,  о  најезди  непријатеља,  слави  лепоту  пејсажа и афирмира младеначке жеље, наде и полет. Његова поема “Невоље Грузије” говори о грузијским патњама; то је апологија горштачког поноса и виталности. Нове видокруге грузијској литератури отвара песник Николоз Бараташвили (1817-1845). Његова поезија, обојена тугом, песимизмом и осећајем самоће, највиши је домет грузијског романтизма, тако да је добио надимак “грузијског Бајрона”. Најзачајније му је дело “Судбина Грузије”.

(Енциклопедија лексикографског завода, II, стр.634-635)

Још један заједнички психолошки моменат за динарце Балкана и динарце Грузије налазимо у њиховој израженој употреби аугментатива. Разлози за аугментативе су искључиво психолошке природе: гордој људској природи је тешко да се понизи отвореним изражавањем и прихватањем доброте кроз нежност и тепање. Аугментативи чак добијају функцију деминутива, па можемо чути како динарац тепа мaлом детету са “барабо, коњино, дериште, магарче” и то из најбољих намера.

Динарац је у овом случају супротан монглском типу, који учестало користи деминутиве, и који воли да тепа чак и старијим особама, а  посебно је разнежљив према деци. Алпски тип ће рећи   “Заспао је ко јање!” док ће динарац да то исто каже “Заспао је ко заклан!”. Карактер сваке популације се види и у језику те популације.

        ____________ одломак из рукописа Златна капија/ Р. Соколовић


[1]  Pro et contra Милоша Богдановића професорки Олги Луковић-Пјановић и ставовима изнетим у њеним радовима, понајвише у књизи „Срби… Народ најстарији“ I и II, Београд, 1990.године

ЛеЗ 0007594  

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s