ПРОФИТ НА ДРУМОВИМА РИМСКИХ ИМПЕРАТОРА (МИЉОКАЗ) / Ранко Соколовић

Одевени у тоге, уз чашу римског вина и кришку дадарског сира, туристи ће крстарити Србијом

Злобници би рекли да је то што је овде, на територији Србије, рођено 16 римских императора можда и одговор на вечито историјско питање: Зашто је пропало Римско царство? Но шалу на страну … можда баш оваква прошлост нуди шансу за узбудљиву будућност српског туризма.  Повезивање заоставштине римских царева – градова, палата и амфитеатара с почетка наше ере и друмова, допринело би да српски туризам максимално заради од убирања “путарина” на релацији Сремска Митровица – Лебане.

Ове археолошке локалитет нужно је повезати у туристичку туру како би постали предмет интересовања не само археолога већ и озбиљног бизниса.

До јесени, а можда и раније, овај пројекат би требало да буде завршен. Њиме ћемо конкурисати за средства код Европске уније. Циљ је да од објеката римске културне баштине направимо економски одрживе пројекте. Сва истраживања показују да је овај вид туризма у свету све популарнији, али и да је четири пута скупљи. Ту се крије могућност за добру зараду.

Идеја је да буде направљено 100 пансиона, међусобно удаљених десетак километара. Њихова изградња коштаће око 25 милиона евра.

Стазама царева

Прича о успону и паду Римског царства почињаће у Сирмијуму (Сремској Митровици), а приповедаће се преко Сингидунума (Београда), Виминацијума (Костолца), Трајанове табле и моста на Ђердапу, до Дијане (Кладова), Феликс Ромулијане (Зајечара), Медијане (Ниша) и Јустинијана Приме (Лебана). Посетиоце ће дочекивати “императори”, који неће обавезно бити туристички водичи, већ помало глумци који ће причу прилагодити деци. Туристи у двоколицама, одевени у тоге, ићи ће стазама императора, који су се пре двадесет векова купали у српским бањама, у базенима са мозаицима, градили мостове и палате, ковали новац на коме је утискиван њихов лик. У римским ресторанима, дуж читаве руте, служиће се римско вино и дадарски сир, кога је било на царској трпези. Туристи ће се забавити и тако што ће покушати да пронађу излаз из лавиринта, или да се лифтом попну до Трајанове табле. Захваљујући ласерским зрацима, како је замишљено, из пепела би био поново подигнут Трајанов мост. Од Сирмијума до Јустинијана Приме налазиће се бисте Деција, Клаудија Готског, Проба, Аурелијана, Галерија, Даја, Константина Великог и других царева који су први пут заплакали на територији Србије. Посетиоци ће са собом носити такозвани императорски пасош, а на свакој локацији биће им утиснут нови печат. Сав приход од продаје сувенира требало би користити за даље развијање руте римских императора.

Милиони само од улазница

Пре тога мораће доста да се уради на задовољавању основних захтева за пријем већег броја туриста, као што је изградња прилаза, паркинга, пансиона, тоалета, постављање путоказа и обука интерпретатора.

У поменутом министарству процењују да би овакву туристичку атракцију годишње обишло око 300.000 посетилаца, али и да би нешто мање од 1000 људи, претежно житеља ових градова, добило запослење. Предвиђамо да би се улагања у овај пројекат врло брзо исплатила; само од Хоргоша до Ђердапа годишње прође 270.000 бициклиста. Довољно је да свако од њих узме бар по четири киселе воде, а троше више.

Министарство културе већ је урадило студију о дунавским туристима и зна све о њима. Почев од тога колико новца троше па до старосне и образовне структуре. Према неким прорачунима, ако би путници са 600 лађа, колико годишње прође Дунавом уз некадашње римске градове, кренули у походе римским царевима, једино на улазницама држава би зарадила милион евра.

Примера ради, Виминацијум је отворен у октобру 2006. године, а само је у току 2007. око 50.000 посетилаца обишло овај локалитет. то је модел који ће се, за почетак, пресликати и на Сирмијум, Сингидунум, Феликс Ромулијану, Јустинијана Приму и Наисус, јер светске туристичке агенције неће доћи само због једне локације.

Атракција на сајмовима

Овакав облик Туризма већ постоји у Француској, Италији и Белгији. И у Римском царству су постојали овакви пансиони, који су се звали “мутацио” и “манцио“. Циљ је оживљавање римске руте у Србији, али и повезивање са римским путевима у Бугарској, Грчкој, мађарској, Аустрији и Италији.

Туристичка организација Србије (ТОС) већ је на некојико сајмова у иностранству представила пројекат “путевима римских царева”. Кад год би сајамским халама прошетали промотери одевени у римске тоге, а са српског штанда замирисала храна спремана по рецептима старих Римљана, настала би гужва.

Интересовање за овакав туризам заиста је велико. С друге стране, и домаће туристичке агенције су заинтересоване да се у њиховој понуди нађе овај програм. У неким од њих се већ налазе неки римски градови, али само појединачно. Њиховим повезивањем у целину, понуда би добила на атрактивности.

Досад су у свету синоними за српски туризам углавном били средњовековни манастири. Ово је наша велика шанса, али паралелно са овим видом туризма понуду треба обогатити и културном заоставштином из различитих периода.

Никада се озбиљно није говорило о индустријским, барокним или споменицима модерне уметности у србији. Често нисмо свесни колико вреди нешто што већ имамо. Све што ваља, треба да покажемо свету.

 

СПОРНИ РИМСКИ ЦАР

 

Миомир Кораћ, Помоћник министра културе, првобитно је израчунао да је на територији Србије рођено 17 римских императора. Убрзо су његову рачуницу почели да проверавају грчки археолози.

Нисте били у праву, рекли су. Код вас је рођено 16 римских царева, исправили су ме. Одговорио сам да је и то довољно, јер је то петина укупног броја – каже Кораћ.

Он у шали данас истиче да и спорни римски цар Хостилијан једним делом ипак има српско порекло, јер је његов отац рођен у Сремској Митровици, где је можда и изгубио главу. У Сирмијуму (Сремској Митровици), под јужним обронцима Фрушке горе, рођени су Проб, Клаудије Готски, Аурелијан, Максимилијан, Констанције Други и Грацијан. Сирмијум је врхунац доживео у трећем веку када је чак био и престоница Римског царства, Сингидунум (Београд) родни је град цара Јовинијана. Место се састојало од војног логора (данашњи Калемегдан), насеља војних ветерана (Доњи град) и цивилног насеља између Студентског трга и Трга Републике. Виминацијум је био скромно цивилно насеље уз војни логор све до времена Хадријанове владавине, када је стекао статус града са високим степеном аутономије.

Градитељске вештине старих Римљана показују остаци пута цара Трајана на Ђердапу, а један од највећих подухвата антике био је изградња моста преко Дунава. Овај подухват је приказан на Трајановом стубу у Риму.

Остаци моста приступачни су само одважним подводним археолозима, али ће ускоро, помоћу ласера, туристи моћи да виде светлосну визију овог градитељског чуда. Чувену Трајанову таблу, монументални натпис о градњи пута према Дакији, посетиоци данас могу видети само са реке, из брода или чамца.

Гамзиградски комплекс, који чине царска палата и место где су Галерије и његова мајка Ромула уздигнути међу богове, Феликс Ромулијана, Гамзиград, од 2007. године је на листи Унескове светске културне баштине.

У Наисусу (Ниш) око 280. године родио се император Константин Велики. ускоро би у овом граду требало да се отвори археолошки парк. Одлуке овог императора утицале су на бар две ствари у светској историји. Константин Велики је био први римски цар који је прихватио хришћанство, али је основао и Константинопољ, који је хиљадама година био престоница империје. Град Јустинијана Приме, Царичин град, лежи на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка Лесковачкој котлини. У њему је рођен JUSTINIJAN I, Petrus Sabbatius, наш Петар Саватијевић. Одужио се завичају чудесним градом који и данас плени …

 

ЗЛАТА – БРАНА JUSTINIJAN I

Иако се налази на само  6 км од Бојника, Злата админстративно припада општини Прокупље. Слично је и са селом Бублица, Житним Потоком, некадашњим среским местом. Бојник је осакаћен, па је уистину пустош, центар осиротеле Пусте Реке…

На изласку из села Злата, према Житном Потоку  с леве стране(општина Прокупље), налазе се остаци Императорове БРАНЕ, подигнуте у време  изградње Царичиног Града /527 до 534.године/. Ради се о брани која је покрај самог пута, заправо је пресеца асвалтни пут,  у чију вишедимензионалност посматрач   може да се увери  тек кад се спусти у њено подножје и осмотри је из котлине реке. Већ на први  поглед, јасно је да је то ИМПЕРАТОРОВА БРАНА, грандиозна, с обзиром на димензије; дугачка је око 200 метара, висока преко 7 метара данас а у време изградње барем двоструко више, дебљина зидова износи преко четири метра, коју би требало такође удвостручити. Грађена је од црвене опеке, Царичиноградске, и цигле. Невероватна је компактност зидова, црвене опеке 50 x 60 цм и везивног малтера који показује чврстину јачу од било којег бетона или грађевинског материјала данашњице..

Иако је прошло 1487 година од градње, векови студени и врелина сунца, као и људи који су материјал користили вековима за изградњу кућа и помоћних објеката, нису успели да јој значајније науде. У свету постоје још само две Бране тог типа, обе се налазе у Шпанији, али се ова издваја по монументалности, лепоти и димензијама. Шпански археолог који ју је обишао десетак дана, пре моје сестре Мирјане Соколовић и др Миломира Љубића, усхићен само је скакутао около и узвикивао: „Grandisimo, grandisimo!“.Служила је за заустављање и пуштање воде која је покретала моћне млинове, самокове, топионице руде и друге привредне објекте. Свакако да је служила и за наводњавање поља. У оцени њеног значаја, потребно је имати на уму да је Јустинијан располагао огромном количином воде, коју је прибирао и доводио са Радан-планине, а издашност ондашњих извора и данашња водооскудица – условљена сечом шума и одвођењем већине извора у приватне тј. сеоске водоводе, једноставно није упоредива. Два огромна фенистра, лучног облика дају Брани атрактивност и потврђују њену функционалност. Огромна, са отворима за испуштање воде и бочним одливним каналом, представља ГРАДИТЕЉСКО ЧУДО и објекат којем нема равна надалеко. Укупан утиска квари шибље, багрем, а првенствено огромне тополе које, по задатку природе, полагачк ломе моћне и рекло би се, неуништиве зидове.  Ту су и неизбежне рупе у зидовима, остаци покушаја трагача за златом, који пустоше све овдашње локације, без икакве реакције надлежних органа државе Србије. Значајно је напоменути да је рудиште чудесно трајног малтера било у реону села Ивање, ливаде – потес звани „Ћумуране“- по топионици руде у ливади Сокола Јовића, покрај ДЕЛИВОДЕ, природне бифуркације планинског потока (разделба ка селима Ивање и Магаш). Малтера, као и материјала за високе камене стубова који су по мноштву система јонски имопст са капителом, одлика Царичиног Града, и дан-данас има с десне стране пута ка Стругари, пре скретања за куће Вучелића(и), као и испод Деливоде где се налазе остаци воденица (које су млеле жито до 1970.године!) Стојана Ђорђевића, мајчиног Тетин Стојана, и Шћепана Дамјанца из Добре Воде. Немачки археолози и инжењери су непогрешиво лоцирали ово рудиште малтера и устврдили су да је Радан највећи масив гранита у бившој СФРЈ, и то димензија од око 10 x 40 километара. Установили су и да се најчвршће магматске стене на овом подручју налазе  управо на самом Царичином Граду, на врху локалитета где је цистерна у каменој стени, која је служила за снабдевање нижих делова града.

У народу живи неколико легенди.Према најраспрострањенијој – коју је забежио Фон Хан (Von Hann) у књизи „Од Београда до Солуна“, у граду изнад села живела је нека краљица Злата, са још две своје сестре од којих је свака подигла велики град, једна Царичин Град, а друга Копријан (у народу познатији као Курвин-град). Краљица Злата је подигла Златни Град, а потом и велику Брану,  којом је зајезерила   Златску и Гласовичку реку. Водом из језера, покретала је млинове, самокове, ваљавице и бројне топионичарско-ковачке радионице. Испирањем финог песка који се таложио на дну језера, добијала је и злато, па је њена  моћ била огромна.Наводњавањем плодне котлине добијала је и огромне приносе житарица.

И све било потаман, да се Злата није заљубила у прекрасног момка из села Коњувце, који  је – из непознатих разлога,  њену понуду за женидбу одбио. Да би му се осветила, Злата је једне ноћи отворила све уставе и отворе на брани и потопила читаво Коњувце које је, с обзиром да се налазило  у оближњој котлини, потпуно пострадало.                                       

Потребно је одмах покренути акцију да ЦАРИЧИН ГРАД и БРАНА у Злати буду уписани на листу UNESCO светске културне баштине.На том  плану, очи нас, заљубљеника у лепоте поменутих локалитета, упрте су у Др Марину Бунарџић, девојачко Миленковић, родом из села Бреговина, др Вујадина Иванишевића и  помоћника им, мр Ивана Бугарског, вредних истраживача древних драгоцености.

Утисак моћи и силе не престаје ни по напуштању Бране. Лебди питање: Како то да се људима Јустинијанове, Милутинове и епохе Деспота Стефана Лазаревића исплатило да експлоатишу оближње руднике, а да ми на наводно далеко вишем нивоу технолошког развоја, не можемо да постигнемо оптималну или бар минималну рентабилност у том послу -?!?

Коначно, како је могуће да је њима Радан планина, Видојевица, Пасјача и Подгорско – лесковачка котлина  омогућавала да благословено и лагодно живе од земљорадње и рударства, а да ми наводно технолошки неупоредиво супериорнији, нисмо у стању да Свету барем откријемо њихове локалитете попут Бране, МАРИНО КАЛЕ, ГОЛУБОВАЦ, МАЛИ КАМЕН, АКВАДУКТ и бројне друге. Нажалост, ми у пропадању идемо толико брзо да се то може назвати колективним СУНОВРАТОМ на свим пољима. Илустрације ради, данас 15. децембра 2013.године брао сам јабуке с дрвета, предивне кожаре, и крушке „што збирају уста“, што сведочи о  томе да смо ми неспособни, лењи да подарје природе оберемо и користимо. Поставља се питање да ли и заслужујемо овакав драгуљ земље? Верујем да ће Вам фотографије које следе, дочарати сву лепоту и монументалнст ове Бране која је сестру Миру, Микија  и мене који сам је по први пут видео предивног 14. децембра 2013.године, оставила готово без даха, без речи…

___________________ из рукописа Златна капија / Ранко Соколовић

ЛеЗ 0007590  

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s