Прстен Станијана Соколовића баба Стојни / Ранко Соколовић

предња страна корица књиге Р. Соколовића

предња страна корица књиге Р. Соколовића

ПЕСМА ДЕВЕТА

Прстен Станијана Соколовића баба Стојни

Да заспим у спокоју

и прибиру

без зноја на прсима

и по челу тешкомислећем,

молитву своју изливам Господу,

и њему ћу изрећи тугу моју,

јер залима душа моја напуни се

и живот мој аду приближи се.

Најсрећнији на свету постао бих

да могу да истиснем болове у колену

(наслеђеним од дедова Голготе преко Албаније);

да могу да заборавим масакр

осамнаестогодишњака, стрица Станијана,

и седмине Ивањчана

чијом се крвљу напи

марта деветстотиначетрдесеттреће

у Лебану Бугарин Вичев,

не хајући за вапаје лекара Митића.

Постао бих Олтар завета

и Јеванђеља истинске вере,

узмогнем ли да оживотворим

прстен од сребрне парице

старамајке Стојне,

који она, пре пострадања,

доби од пасторка Станијана.

Па бих, као Проносилац из Ивања,

као са Јордана,

оживео Милицу из Батајнице,

благоверног Душана, стрица,

деда Гојковог Бобана,

па Ненада и Предрага,

и сву браћу редом пострадалу

од немила до недрага…

Сва делатност ума мога служи прстену ишчезлом.

Сва делатност срца мога служи другој,

вечној Отаџбини.

Сва делатност душе моје служи свељубави.

Кад прстен покојног стрица говори, Бог говори.

Душа моја бди, и бдењем се на замара.

Бдим над причама моје мајке,

моје бабе, мојих мртвих,

и над причама воденице запуштене, и мале цркве

на гробљу Ивањском, да докучим тајну поруку

љубави моје. Бдим над многим причама

које ме не занимају причања ради,

но Тебе ради, Господе.

Силазим дубоко у свој ум,

и налазим у њему Искорењенике,

што спречавају улазак Твој, Светлосни Царе мој,

и што испунише сву Отаџбину моју и сав свет

причама својим лажним.

Силазим дубоко у душу своју,

да видим како се у њој зачиње ново дете,

јер ново се рађа у страховитој

дубини душе човекове.

Приђи ми ближе, и још ближе, Оче,

величанствени Душе Истине.

Приђи, и уђи у мене дубље

него што мирис зрелих дуња ,

и светлост заранака

и ваздух планински улазе.

==извор: одломак из књиге “служба светим ратницима” , Београд, 2001. : “Опало лишће” : Ранко Соколовић : http://antologijaol.wordpress.com/2011/08/03/%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

Песма из саме књиге "Службе..."

Песма из саме књиге “Службе…”

фототипија, напомена аутора при крају књиге

фототипија, напомена аутора при крају књиге

исто, крај напомене

исто, крај напомене

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ЛеЗ 0007586  

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s