Један неодржан говор / Ранко Соколовић

Један неодржан говор

У књизи Црвено и плаво, књижевник ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ објавио је текст Једног неодржаног говора, а под насловом – С нанулама у ушима. Ко су људи с нанулама у ушима? Драгослав Михаиловић за НТ каже:
Више пута сам у Српској академији наука и уметности (САНУ) говорио да је српска лингвистичка наука неприлагођена Србији, јер 56 одсто Срба из Србије не говори Вуковим језиком и не припада српским новоштокавским говорима. То изазива велике културне проблеме јер тај део Србије сматра да култура њему не припада, не бави се културом, не прима је и не ствара је. Пре двадесет година изнео сам у Одељењу за језик и књижевност САНУ податак да на српским староштокавским теренима ствара 2,08 пута мање писаца него на новоштокавским, вуковским, просторима у Србији. Све то говори да је наша наука о језику морала да посвети депресираним подручјима много већу пажњу. А уместо тога, четрдесетпет година директори Института за српски језик били су Црногорци, који су, мала средства намењена истраживању, углавном трошили на Црну Гору и у Црној Гори. У исто време довлачили су у Институт лингвисте по својим рођачким, братственичким и племенским резонима, а не по способностима, који за Србију нису марили. Тако су данас од четрдесет радника Института чак двадесетак Црногорци, а из Србије један или двојица! У српској лингвистици за људе из Србије нема наде!

Ако је икоји морал доживео на Голом Отоку такорећи потпун слом, приказујући све своје најлошије стране, то је био племенски, динарски морал. По тврдњама Драгослава Михаиловића, динарски Црногорци, склони крајностима и деструктивни, нарцисоидни и хвалисави, за које је важније изгледати неголи бити, ослоњени на колективни братственичко-племенски морал, у којем је добро само оно што је корисно за споствено братство и племе и у којем старешине породица, братства и племена имају последњу реч… Немају изграђену јаку издржљивост: Моћни у бучној гомили и у нападу, када се прорачунатим испадима приказује глумљена и стварна храброст, појединачно су, и у поразу, недовољно отпорни. Њихово традиционално жртвовање, увек патетичног потеза и пред сведоцима, што ће затим ући у колективни мит, има своје наличје у појединачној слабости на дуг рок и у моралној лабилности и брзој превртљивости, кад су без сведока. Док је колектив старији од њиховог братства поуздан и постојан, чврстина им је театралнија и наметљивија од било које друге, с увек израженом цртом претераности и жељом да се прикаже као примерна. Кад шири колектив, међутим, почне да пада, они се стрмоглављују први, незадрживо и дубље од свих. Два удаљена пола, обавезна у црногорској митологији, јунаци и издајници, постављени су у ствари доста блиско и каткад, зависно од победничке струје, могу и да мењају места.*

________

* [1]”Недељни телеграф”, бр. 348 од 25.децембра 2002. године (интегрални изводи)

ЛеЗ 0007585  

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s