Језик ШОПОВА / Ранко Соколовић

Говорни језик ШОПОВА је једна релативно компактна језичка целина са запаженим одступањима код појединих етничких група. Најрељефније и најпотпуније изражен је у селима горњег и средњег тока Пусте Реке (Драги Дел (део) – Бублица, Шевиш, Ранкова Река, Ђуревац, Гласовик, Старо Момчилово, Кожинце, Злата, Горњи Брестовац, Горње и Доње Коњувце, Црквица и Кацабаћ). У нешто измењеном облику среће се у селима и око Бојника, нарочито у Горњем и Доњем Бријању.

У говору старијих Пусторечана може се чути један глас који не постоји у српском језику. Тај глас се изговара када се говорни орган припреми за изговор гласа з, а померање  се  изврши  према  гласу  д:  (дз)  дзид;  ћу  да  надзебнем,  надзад. То је, у ствари, нови глас, за који у српском језику нема одговарајућег гласа; Бегајте од тија дзид, ће падне да ви потепа!

У фонетском погледу, у шопском језичком дијалекту још се одржао онај муклији глас који се у српском књижевном језику замењује једним од самогласника: Пол`чке бре, куде си запел? Код изговарања речи пол`чке, нагласак је баш на том муклом гласу који има функцију самогласника (за њега, такође, нема одговарајућег гласа у српском језику). Исто важи и за реч – клечка, која означава препреку тј. подметнуту ногу, да саплете човека односно дрвена клечка да омете и успори краву у бекству.

Аорист се врло често употребљава, али са специфичним л које замењује самогласник о на крају речи: бел, цел, зрел, топал, огладнел, пребледел, али и код именица: пепел, котал, бокал (бакал)…

Разлике постоје и у грађењу компаратива и суперлатива у компарацији придева: поголем, побесан, најмиран, најглубок (најдубок), најмалечак или најстрашан, дористрашан (страшнији од страшнијег).

Битне разлике се такође јављају у грађењу појединих глаголских облика. Ја с`м гу видел; Ћу ви кажем кво сам нумил; Није ништа не работимо; Вије не дојдосте јучер; С мене, неће да орати. Или Ће ли дојтете, ел` нећете: Убаво ти орати; Да зберете сено, ће ви пропадне ако га намокри киша.

У коришћењу појединих заменица такође су изражене значајне особености: Кој ти рече да дојдеш?; Дај си ми оној; Ћу дадем само на тебе; Сас мене нема шала; Ја гу причам; Да си се нагледам на убавенију; Тој неје добро; Од оној нема ништа. У Ивање уместо ћу, се користи се специфичан облик цсеЦсе утепам, Цсе разбукарите, Цсе видимо јутре…

Професор др Олга Луковић-Пјановић у својим књигама Срби…Народ најстарији, I и  II, објављеним у Београду, 1990.године на страни 163, пише:

“Бугари су као агресивна хорда, на броју између 20 и 30 хиљада људи, прешли Дунав тек 679.године. Као скупина хунско-татарског порекла, наступили су завојевачки, покоривши једним налетом мирно аутохтоно словенско становништво, које бавећи се земљорадњом и сточарством, није било приправно за војевање с таквим  нападачима.

Захваљујући својој агресивности, они су успели, да староседеоцима наметну своју моћ и име. Mеђутим, остало је нешто као живо сведочанство једне давне стварности, а то је данашњи бугарски језик, који највећи стручњаци, сматрају изобличеним језиком Срба. Тако, један од највиших ауторитета у познавању српске историје, Милош Милојевић, изражава ту чињеницу на веома једноставан и приступачан начин; Бугари су научили српске речи, али без познавања српске граматике…

Мађари као стари Бугари, сада само Бугари Гагузани (око Варне бесарабијске) нису ништа друго, до најчистија крв монголска. Уплив финског или северно-чудског језика, види се чак и на нашем српском језику у делу Македоније и Тракије, или старе Рашке. Он се огледа нарочито у оним додацима у бугара као: сребро то, благо то, пушка та…

У наших посрбљених или словенизованих Монгола – бугара, друга је ствар, што се  тиче тих свршетака… Управо, тзв. садашњи бугарски језик и није никакав језик, но само лоше научени српски језик, без мењања и спрезања појединих речи и облика. Они показују и број, и род, и падеже и спрезање, па ни ови нису довољни… но се мора минимизирати, стригати, махати, климати главом итд., док се не изрази једна помисао. Овако исто чине и Мађари, а нарочито Бугари…”

________ одломак из обимнијег рукописа “Златна капија” Р. Соколовића

.     На Косанчићевом Венцу - успони и падови;     Живот у једном рељефу. Испред куће Мике Аласа

Аутор на Косанчићевом Венцу – успони и падови; Живот у једном рељефу. Испред куће Мике Аласа

 

ЛеЗ 0007603

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s