Из “Раних и других кратких прича” Белатукадруза

ПРОЗОР У СНЕГУ
Плав, невелик, старински прозор, један једини, засут бокором
белих хризантема, певао је: Чим рујна зора заруди...; песму су
наставиле вране које су долетале из поља на дивовски врх многолетног
бреста пред Општином, или на орахе и дудове пок. Миљка Папе:
Често ми драги долази, / коњем ми цвеће погази…, али уплашене
јастуцима снега који се руши, обрања као обале реке, наставиле су да
круже… Пси су причали вицеве газећи кроз пртину, Југославија је
једина држава на свету која је створена на најприроднији начин! Како?
Из јајца! Тресу се кафански прозори, а онда експлодирају као чир.
Уместо гноја, по снегу прска жутило пива, крв расцопаног носа.
Степениште кафане дрма земљотрес; смеје ли се то Жарко Биџа или
Бача Љуба? Којим то језиком говоре? Српским есперантом псовки?
Опрнђос прике! Опрем дмуа!…Лека Шантра завија сијалицу, виси
окачен о плафон као гнездо вуге о грани врбе. Какво је ово село? Ко
су његови становници? Колико познајем оне које мислим да познајем?
Не влада ли ту један анти – дух, у који се не може продрети као у
тврђаву камену?…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s