УМЕТНОСТ САМОМУЧЕЊА / Белатукадруз

ГОГОЉ, КАНТ
Листај ти само књижурине о мртвим душама, о најапстрактнијим стварима, а ми ћемо да погасимо опет сијалице и да месимо масне гузове Кафеџике – ми волимо конкретне и опипљиве појединости…

 
ВАТРА
Ватра поче да букти подвлачећи ко говорник с проницљивим даром и смислом за убеђивање предности кафанске разбибриге.
Нестала је струја и наступи мрак, али пошто је ватра у пећи буктала собу испуни нека црвенкаста светлост. На врата закуца Ђаво.
ПРЉАВШТИНА
]илимови на поду су били пуни прашине, стврднутог блата, трешја и цепљика, које су испадале када сам доносио дрва са дрвљеника. Плех, на којем је стојала пећ, прекривена пепелом. На округлом писаћем столу хрпа књига, брдашца опушака и пепела..
Последњи пут сам видео жилет у Студентском граду – када то беше?
Колико је месеци прошло како сам допутовао у ову загубицу? – Је л то дошо нови попа у село? питају деца старије, која ме не познају кад ме виде на друму. – Ма не; то је онај четник из фамилије што пуди народ.
Пудиш – прилепили су ми надимак. Па пошто им се учинио предуг, скратише га : ПУДА.

– Где си, Пуда? – Тамо где су ми м..а! – Што им тако не подвикнеш, пи.. ли им материна?! Никада не могу да
сваре неког ко је друкчији од њих. Оговарали су ме, допрло је до мене.
– Ма какав поп; то је онај старији Пудиш; проп’о на факултету; бараба; лезилебовић. Вратио се да чува краве. Мада би их погубио, и није способан за друго него да хвата зјала…
УПОМОЋ
Земљаци – што једете г…а, кад имате мушмуле и дуње?Шта вам смета мој дуг и ружан нос? Гогољ је имао дужи! Упомоћ, Гогољ.

Купио сам ти нове диоптрије, па хајде, де, погледај мало кроз њих, прво моју собу, двориште, а затим суседе са истока, запада, севера и југа.
ЂАВО
Досадно је са тобом. Увалио си се међу књиге, опет, а? Хајмо мало до гробља; шта ако је пут до тамо завејан? Нека звижди Кошава; то је њено запослење.
За покој душе баба Живки од унуке Мице из Америке (написано снежним словима на црном сатену, обавијеном око дебеле свеће, који су рођаци поклонили месној цркви).
– Да купиш једну подебљу свеску и у њу да записујеш све што ти падне на памет, ма колико све то било будаласто, бескорисно, неупотребљиво у сваком погледу…
УМЕТНОСТ (САМО)МУЧЕЊА
Можда ја мучим оволико себе и прижељкујем још већи бол, зато што велики бол може да ме покрене из ове неописиве загубице?
(Ако је то тачно, онда је много страшно.) ….

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s