УМЕТНОСТ САМОМУЧЕЊА / Белатукадруз

ГОГОЉ, КАНТ
Листај ти само књижурине о мртвим душама, о најапстрактнијим стварима, а ми ћемо да погасимо опет сијалице и да месимо масне гузове Кафеџике – ми волимо конкретне и опипљиве појединости…

 
ВАТРА
Ватра поче да букти подвлачећи ко говорник с проницљивим даром и смислом за убеђивање предности кафанске разбибриге.
Нестала је струја и наступи мрак, али пошто је ватра у пећи буктала собу испуни нека црвенкаста светлост. На врата закуца Ђаво.
ПРЉАВШТИНА
]илимови на поду су били пуни прашине, стврднутог блата, трешја и цепљика, које су испадале када сам доносио дрва са дрвљеника. Плех, на којем је стојала пећ, прекривена пепелом. На округлом писаћем столу хрпа књига, брдашца опушака и пепела..
Последњи пут сам видео жилет у Студентском граду – када то беше?
Колико је месеци прошло како сам допутовао у ову загубицу? – Је л то дошо нови попа у село? питају деца старије, која ме не познају кад ме виде на друму. – Ма не; то је онај четник из фамилије што пуди народ.
Пудиш – прилепили су ми надимак. Па пошто им се учинио предуг, скратише га : ПУДА.

– Где си, Пуда? – Тамо где су ми м..а! – Што им тако не подвикнеш, пи.. ли им материна?! Никада не могу да
сваре неког ко је друкчији од њих. Оговарали су ме, допрло је до мене.
– Ма какав поп; то је онај старији Пудиш; проп’о на факултету; бараба; лезилебовић. Вратио се да чува краве. Мада би их погубио, и није способан за друго него да хвата зјала…
УПОМОЋ
Земљаци – што једете г…а, кад имате мушмуле и дуње?Шта вам смета мој дуг и ружан нос? Гогољ је имао дужи! Упомоћ, Гогољ.

Купио сам ти нове диоптрије, па хајде, де, погледај мало кроз њих, прво моју собу, двориште, а затим суседе са истока, запада, севера и југа.
ЂАВО
Досадно је са тобом. Увалио си се међу књиге, опет, а? Хајмо мало до гробља; шта ако је пут до тамо завејан? Нека звижди Кошава; то је њено запослење.
За покој душе баба Живки од унуке Мице из Америке (написано снежним словима на црном сатену, обавијеном око дебеле свеће, који су рођаци поклонили месној цркви).
– Да купиш једну подебљу свеску и у њу да записујеш све што ти падне на памет, ма колико све то било будаласто, бескорисно, неупотребљиво у сваком погледу…
УМЕТНОСТ (САМО)МУЧЕЊА
Можда ја мучим оволико себе и прижељкујем још већи бол, зато што велики бол може да ме покрене из ове неописиве загубице?
(Ако је то тачно, онда је много страшно.) ….

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s