Mokranjac Rukovetima osvojio Evropu

MUZIČKO delo Stevana Stojanovića Mokranjca, koji je izvor i inspiraciju pronalazio u narodnim pesmama, postavilo je temelje srpske muzike i budućeg „nacionalnog stila“. Mada je njegovo mesto u istoriji odavno utemeljeno, potrebno je, slažu se naši sagovornici, iskoristiti svaki dobar povod da se podsetimo zasluga koje su nam naši velikani ostavili u amanet. Zbog toga bi bilo dragoceno obeležiti vek od njegove smrti, iako se Ministarstvo kulture, na pragu te godišnjice, još ne oglašava.

 Stevan Stojanović Mokranjac

Docent Bogoslovskog fakulteta Dragan Ašković podseća na veliki značaj koji je Mokranjac imao na polju duhovne muzike, gde je ostavio nenadmašna dela.

– Bio je svestan svoje odgovornosti u vremenu u kojem je živeo i odlično je prepoznao vreme koje dolazi. Srbija je tada bila prezasićena muzikom od zurli i talambasa, zbog čega se okrenula evropskoj muzičkoj tradiciji. Mokranjac je, po njegovim rečima, posegao za zapadnoevropskim kompozicionim principima, ali je osnov za svoje stvaralaštvo našao u srpskom narodu.

– On je primenio isti princip koji je pre njega sprovodio i Vuk Karadžić, ali je kao i otac srpskog jezika nailazio na veliki otpor među ondašnjom konzervativnom aristokratijom, koja je smatrala da je dovoljno negovati postojeću tradiciju i prenositi je bez izmena.

KULTURNA DIPLOMATIJA MUZIKOLOŠKI institut planira objavljivanje kompakt-diskova sa muzikom Stevana Mokranjca, a u saradnji sa Muzikološkim društvom Srbije (čiji je Biljana Milanović potpredsednik), biće izdata knjiga u kojoj su sakupljeni izvodi i priče o Mokranjcu iz inostrane štampe. – Kao direktor Beogradskog pevačkog društva obišao je veliki deo Evrope. Bila su to uglavnom putovanja na najvišem državnom nivou, pevali su pred nemačkim carem, pred sultanom. To je bila svojevrsna kulturna diplomatija – objašnjava sagovornica.

Osnovna Mokranjčeva zasluga je, smatra Ašković, u tome što je zabeležio srpsko crkveno i narodno muzičko predanje i omogućio im dalju muzičku nadogradnju.

– Mokranjčev „Osmoglasnik“ i danas je neizostavni udžbenik crkvenog pevanja u svim bogoslovijama i na Bogoslovskom fakultetu. Njegova „Liturgija“ za mešoviti hor izvodi se gotovo u svakoj crkvi u zemlji, ali i širom sveta gde god žive Srbi – kaže Ašković.

Kompozitorka Ivana Stefanović smatra da je nepotrebno obrazlagati Mokranjčev značaj ili tražiti potvrdu njegove veličine, jer su njegovo delo i zaostavština živi i na najrazličitije načine utkani u srpsku kulturu. Istražujući gde će sve i na koji način biti obeležena stogodišnjica Mokranjčeve smrti, Stefanovićeva je utvrdila da postoji mnogo dobrih projekata i ideja koji mogu da pomognu da se ovaj jubilej dostojanstveno obeleži. Kao član UO Udruženja kompozitora Srbije, Ivana Stefanović otkriva da ova organizacija priprema četvorotomnu „Antologiju srpske horske muzike“, koja će biti objavljena Mokranjcu u čast.

– Razmišljamo i o tome da se u godini jubileja izvedu sva dela koja su dobila Mokranjčevu nagradu, najveće priznanje za muzičko stvaralaštvo kod nas, a koja će u 2014. godini biti dodeljena 20. put – kaže Stefanovićeva. Naša sagovornica smatra da je neophodan zajednički program jubileja, koji će obuhvatiti ne samo Beograd, već i celu Srbiju.

– Treba verovati da će država obezbediti deo novca za ovaj jubilej. Ne govorimo o nekom improvizovanom okupljanju, već o značajnoj godišnjici. Za te stvari su potrebne pripreme, ali, nažalost, kod nas se sve radi kampanjski i u poslednji čas – objašnjava kompozitorka Stefanović i dodaje da je „hrabri entuzijazam ljudi koji pripremaju programe i koji se neće tako lako predati“. Biljana Milanović, iz Muzikološkog instituta SANU, kaže da ne čudi što najveći broj ljudi Mokranjca poznaje samo kao autora „Rukoveti“.

– Mokranjčeva uloga je mnogo veća od kompozitorskog rada, bio je angažovan na najširem polju muzike i utemeljivač u mnogim oblastima. Uvek se zalagao za profesionalizam i visoke estetske standarde. Njegova dela su među retkima koja se često i kontinuirano izvode i danas, postala su deo kanona, a svaka nova generacija samo potvrđuje te vrednosti – objašnjava Milanović.

MLADI I VELIKANI

U DANAŠNjEM svetu, upozorava Biljana Milanović, od posebnog je značaja popularizacija nekomercijalne muzike. Jubilej može da bude podsticaj da se razmišlja o tome na koji način obrazujemo mlade.

Mokranjac Rukovetima osvojio Evropu | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s