СТРАХ ОД ЗИМЕ / Александар Лукић

СТРАХ ОД ЗИМЕ

Последица зиме: тридесет осам жртава.
Живе заспале, узе себи у крило, привремен
савез: лед – укочен поглед. Смрзавање до костију.
Читам имена: јадни људи. Не познајем никог.
Кратки зимски рапорт, писан у форми
какве песме. Песме без строфа у јануару.

Патим са вама несретници! Ко жив,
ко мртав: патим! Раставићи нежни: на узбуну!

Jагњећи кожух да је био на вама,
Бог да вас види. Па, удри мећаво,
дувај кошаво, али џаба зборим.

Мој страх од зиме: нема име.
Од младости је тако. Мрзим зиму.

Набавити јагњећу кожу за
кожух данас равно је чуду.
И то ме чини преосетљивим.
Кожуваре збриса закон понуде
и потражње: излишно. Комерцијални
подваљак: мода. Пернат капут.

Имате мале жуте продавце:
кинески шушкавац за замену.
У радњи жутих – смрди на ималин.
Или кофу помија: тако некако.

Мали зимогрожљиви створе,
преосећајни облутку, кажем,
прекрсти се трипут. Кожуси
ишчезоше разуми: изрони из
урвине времена, другачији је
ово свет. Приони. Кијај. Што је
било, било је. Не гурај прст у око,
косооким продавцима. У земљи
Србији сваке зиме бар једном нагрне
да пада онај опаки снежић – пршић.

Окретница, и само туд: крој по мери.
Чистота анђеоске душе савлађује
саблазан зиме. У нашем крају:
јабуке обране.

= из необјављених рукописа српских песника

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s