МАГАРЕЋЕ БУДАЛАШТИНЕ

Магарац је омиљена тема баснописаца и анегдотичара.Езопа,
Ла Фонтена, Крилова, српских народних приповедача. И Езоп и Ла
Фонтен описали су магарца у лављој кожи. То је она басна, сећате се
о томе како се магарцу досади товар носити. Нађе негде лављу кожу,
замота се у њу и пође плашити све што пред њега изађе. Узнемири
и растера све питоме животиње по пољу. Скоче људи на оружје,
да виде каква је то беда. Кожа лавова, али глас магарећи! А кад му
спазе и уши, онда се досете лукавству, оставе оружје, па дограбе
кочеве и тојаге, опколе магарца, скину му лављу кожу, па га науче
памети.
Ла Фонтенова басна, у стиховима, завршава се, пак,
константацијом да у “Француској много људи има”који потврђују ову
басну: “Сјај, дружина и накити красни / Три четвртине вредности
су њима”.


Доситеј нам је испричао наравоученије о томе – када се неко
највећма осрамоти? Када заборави себе.
Езоп је био сажетији, сликовитији, сочнији.
Видео је како магарацпасеспетломудруштву; кадето
тиоднекудлава. Петаозапнеизпетних жилаизакукуриче; лава
обузмеужасодкукурикања, папочнебежати. Магарац помисли да
лав од њега бежи, пусти се за њим и удаљи се од петла. Онда лав
скочи на њега, и покаже му ко је лав, а ко магарац.
Магарац лоше пролази у многим баснама и причама, па и у
басни о лаву, магарцу и лисици. Сећате се већ, како је магарац, кад
су се вратили из лова, поштено поделио улов на три једнака дела. И
нисте заборавили, надам се, како га је лав треснуо о земљу, распорио
му трбух и наредио лисици: Дели ти сад! Лисица скоро сав улов
стави на једну огромну гомилу, а за се остави само једног зеца, па
каже лаву шта је чије. “Ај, ај, премудра лисицо, ко те научи тако
паметно делити?” “Магарећа будалаштина, господаруодговори
лија
Многи би могли да извуку наравоученије из Езопове басне о
магарцу и коњу официрском, пре свега живи људи, данашњи, читалац,
купац, продавац, уредник, аутор, рецензент, зет, шурак, брат, комшија,
неустрашиви, завидљиви, амбициозни, а нарочито особе које би по
сваку цену да буду аутори, без обзира на своје умне предиспозиције
и залагање…
Магарац је, подсетимо се те поучне приче, гледајући
официрскога коња како га добро хране и служе, рикао од беса и
зависти, туге. Јер је он био натоварен мукама, а није имао довољно
ни плеве. Дође време да се на војску пође. Падне коњ убијен; види
га магарац где лежи сав у крви. ИзањачеО,озатолитебеонако
господски храњаху. Ја сам се дакле у добри час родио, а не ти!
Крилов има смешну басну о МАГАРЦУ И СЛАВУЈУ, која
је одувек била актуелна, па и сада…
Видео магарац славуја на грани и рекао му :“Хеј, друшкане,
стани! / Кажу да си мајстор, хвале твоје дело. / Хајде, певај! Ја
ћу да пресудим зрело / да ли баш то твоје умење и знање /
заслужује збиља такво поштовање.” И славуј , наравно, уметност
је показивао своју, цвркутао, превртао очима, извијао, мењао боју гласа
на тисућу начина…”
Славујева уметност се једноставно не може описати, али се
може дочарати.
Кад пој преста, магарац рече:“Изванредно… добро је зацело…
Може да се чује.” И дода још : “Штета што ти нашег не
познајеш петла. / Њега свако штује. / Код њега би мого / да
научиш много”… Чувши те пресуде речи како гласе, / славуј прхну,
оде у недођин, зна се…
Сетите се, како су звали магарца на свадбу…
“Дријемао магарац на празним јаслама, док неко закуца на
врата од обора. Кад ли ко је – долећела ластавица на сву прешу,
те рече магарцу : – Бржај да идемо; послали су ме по те на свадбу.
/ Упита га син: – Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада
не, кад бих ја боље и запјевао и поиграо од тебе? / – Ваљада им је
нестануло дрва ал воде, – одговори магарац.”
Вук је забележио читав низ изванредних ствари. Утро је пут за
многе који ће касније доћи. Они су долазили, наравно, и бележили. Са
мањим или већим успехом… Видео сам како их товаре. И не једном сам
се сажалио над том магарећом судбином, али никад ништа о томе нисам
написао до данашњега дана. Гледао сам како товаре сандуке муниције,
које је требало изнети на брдо. Товарили су прво по два, магарац је
носио узбрдо и враћао се. Товарили су по три и четири, магарац се
враћао. Кад су натоварили пет и више сандука, магарац се више није
враћао. Изнервирани, пошли су да га траже и нису га наравно нашли.
Магарац се стровалио у камени понор…И ником ништа.
У тој магарећој улози понекад је рецензент, а не аутор. Аутор
товари, као војници, не војници живота, већ војници смрти. Рецензент
носи, један сандук, два сандука, пет сандука, али већ шест је премного.
У магарећим улогама су често редактори, исправљачи, лектори и
коректори. Педесет и две године сам напунио, и имам отпор да будем
аутор, писац, јер знам шта то значи. Поготову код нас…

ЛеЗ 0007608

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s