ШАЉАПИНОВИ НИСУ РУСИ / Бела Тукадруз

Из бележница: “Златно Руно” (Отпад)

____________________________________

Отпад на коме буја, поред осталог, и чичак, из ужареног песка и џакова пуних одбачених забележака. И плавог злата (снимак Ив. Лукић)

Отпад на коме буја, поред осталог, и чичак, из ужареног песка и џакова пуних одбачених забележака. И плавог злата (снимак Ив. Лукић)

Без наслова, без датума. Гомила папира, писана мојом руком, можда деведесетих? Моја мајка је била жива, она прича ову причу, вероватно поводом  смрти сусетке преко пута? – Моја баба по мајци је умрла кад је теби било пет година, једне зиме, баш на свадбу Радета Десе Љубиног….

То се моја мајка мени обраћа, подвлачим – мени прича. Моја мајка је умрла 2002. године, пре једанаест година, а ево, запис је оживљава. Прича испричана и записана тако побеђује смрт.

– Сећаш ли се, била је то велика, лепа, права сеоска свадба? Деци су делили меса и колача, а људима и женама, врућу ракију из бардака и вино из плетених балона.

Била је и баба Љуба на тој свадби, предноћ, свратила код нас. Па кад се вратила са свадбе, виче: „Еј, шта радите?“ Пошто је свекар умро пре два месеца, ми смо још били у жалости и нисмо одлазили на игриште. Свекар умро око Митровдана, а Деса Љубина женила сина на Светога Саву..

Шаљапинови нису Руси. Зову их тако зато што Десин муж није умео ка  каже чарапа, него шаљапа, па су га, спрдајући се, прозвали Шаљапин.

„Шта радите, еј! Ел готова вечера?“

„Оди, оди, пријо! Готова – виче моја свекрва. – Готова, сврни. Ево, дошао и претељ Воја!“

Мој отац, баба Љубин зет. Moј отац Воја дошао са свадбе да мало поседи. Муж га зауставља. „Седи, бре, тасте, да вечерамо!“ Није се бавио много. „Да идем , каже – не знају где сам, оће да се секирају код куће.“

Кад ујутру муж ће да вуче ђубрину у Поточић, имали смо  три парцеле тамо. Па не може сам него опет спрега беше. На саонама су вукли ђубрину. А помагао му твој ујка. Дође мој брат и вели: „Мори, умрла ти баба!“ „Цркла баба Љуба, иди да је видиш, иди да је видиш!“ повикаше на мене. Кад сам отишла тамо, баба Љуба још није била изданула. Само гледа тако, али пребијен јој врат – њу је неко убио, иако сви говоре да је попила, пала, па сломила врат…

Тог јутра је мој отац Воја пошао на пругу (радио је у дружини на одржавању деонице у нашем крају), па кад је пролазио крај баба Љубине куће, видео да врата улазна цере, њему је то било чудно, сумњиво, али није свратио, и боље што није, јер би му то после узели за зло. Неке псе је видео код баба Љубе на балкону…

Те ноћи је био невиђен мраз, пуцали дрво и камен. Баба Љуба је била код своје прије, моје баба Џане, шалиле су се. „Џано, ала ћу вечерас да ти оглођем батак! Готова си!“   Баба Џану целу зиму болела нога и она је увијала у неку кожучину. „“Оћу бабицу да ти прегризем!“ „Па добро како буде, шта ја могу?“

Уочи своје смрти баба Љуба је обилазила село, ишла је и код Руже Пуручине, и код њене Зоре, и код прија Џане, свратила и код нас, као да јој се предсказивало, као да се опраштала, будибогснама!

После дођоше милиционери. Винка Тижина упали лампу. – Не, свећу!! Узбунише се жене.

А баба Љуба још мало гледала, глава јој се окреће и тамо и овамо, поломљен врат. Издахну.Дође Ива Косин и његова Јела, прве комшије. Моја мати Мица плаче и говори Иви: „Јао, Боже, дај помози, Боже, да видиш шта је мојој матери, ко је уби?“ Греју црепове, масирају баба Љубу. Али не вреди. Кад она издану, ја се вратим  кући.

Кад следећег јутра, дошла милиција, лекар, сецирање. Све нас редом испитују, и можда би покренули истрагу против најближих рођака и комшија, да се није заузео учитељ Мића, Бог да му душу прости. Учитељ Мића Чвака запенио:“ Ама, слушај, докторе, то је била једна баба пијандура, опила се, пала и сломила врат!Немој људе да гониш.“ Иначе, мало је фалило да нас доктор стрпа у истражни затвор. Јер мотив и интерес је постојао: баба Љуба је била  велепоседник. После, кад смо је сахранили, говоркало се да јој је мој отац Воја сломио врат да би наследио баба Љубину иовину! Као да моја мати и мој отац нису уживали сву баба Љубину имовину већ годинама!

Нико баба Љубу није убио из користољубља, већ из неког другог, подмуклог разлога – што му „растура кућу“ (како се то овде каже), то јест што се у баба Љубиној кући нечија ћерка састаје са швалерима. Јер баба Љуба је волела и под старост швалерацију и свођења. Полудела, ухватила се са швалерима, да им не спомињем имена, неки су и помрли од њих. Можда је баба Љуби сломио врат и неко од тих швалера? Ранила је своје швалере, давала брашно и сланину њиховим женама… Све су јој ствари временом разнели швалери. Није имала ни стајаће рухо у чему да је укопамо! Кад се опије, а то је било често, само ћућори:“Ћу  ћу ћу, ћут“. Ми смо код ње одлазили на славу, и она је долазила код нас. Одемо а тамо: Зора Њорина, ова Мишина Цундра (она се удавала у Раброво, па у Малешево, па тек онда за Мишу Турчина, Пиштиног сина (стари су говорили да они воде порекло од Турака; преко њихових ливада на Пеку била ћуприја у турско време; па неки Турчин наишао, дохватио неку од њихових жена и направио јој дете, и побегао – тако се прича, ако није истина, проклет био ко измислио!) (Миша се женио десет пут, прво  узео Дану Јовичину, па Насту Банкерску, па Ленку Бућуркову, па Душанку Папину, па Цундру, па једну из Мрчковца, па Даринку из Сене, па једну из Дубоке, још једном не знам одакле беше, па опет узме Цундру.) Они се увате, мој муж и Власта Шеврљуга, па ајд из куће моја баба Љубе, у кућу моје матере код Банкера, где су долазили због моје лепе рођаке Милке из Душаминића. А баба Љуба се опила тад на слави толико да не уме ништа друго да каже до : „Пиј, бог те убио, ћу ћу ћу ћут!

Баба Љубина матера Јелена Паћина живела је у једном малом кућерку – онамо где је сада сењак Боре Радисављевог. Е, та се баба Јелена није опијала, то је била баба и по! Али била је сирота, и пету ћерку је дала кафеџији у Љешници – Францу Сајтеру – код кога је служила. Кад би ишле да копају четири њене ћерке на Голастрану, одакле се Пек, кисон и Љешница види ко на длану, пошто  им је било жао, викале би: „Еееееејј, Цааајооо!“ Тако су звале своју најмлађу сестрицу Славку која је умрла млада од јектике, а она би изашла испред Сајтерове кафане и одазвала би се: „Штаааеееее, Додеееее!?“

Кафана Франца Сајтера је била баш ту где је сада Тићина кућа. А оне кажу, сиротиња, гладне. Четири ћерке је баба Јелена Паћина издржавала од својих руку – Зору, Ружу, Десу, Љубу. И баба Јелена је једно време помагала у кафани Франца Сајтера. Па је из кафане доносила храну, слаткише. Ја једва памтим баба Јелену, као кроза сан: доносила ми је шећер, али баба Љуба никад није допуштала да то узнем или једем… Памтим и сада тај баба Јеленин кућерак  са једном кујницом, собичком и једним прозорчетом – сиротиња.

Баба Љуба се удала за удовца Јована – Ванчу Лекиног Рајковића. Мој деда  по мајци је кажу био добар човек. Он се први пут оженио из Клења са девојком из богате куће, родила му је сина, али је умрла млада од јектике. Баба Љуба је као девојка крадом хтела да побегне за Ванчу, али је мој прадеда Станоја за то дознао и позвао Ванчу….

Пред моју удају, четрес седме било нам је у кући тесно, велика глота, па сам силазила да спавам код баба Љубе. Тамо одем раније предвече, преспавам и дођем ујутро у нашу кућу. Стару кућу смо срушили, живело се у једној кошарици. Магаза је била стављена под кров, али није била довршена. Нова кућа започета…У једној соби су спавали: мој отац Воја и моја мати Мица, мој брат Мића, баба Џана, прадеда Рана и прабаба Станица…. Кад су током рата долазили четници, мораш и њима место да направиш, простре се слама по поду између кревета, сачувај Боже!

Мој отац Воја је саранио своју ташту баба Љубу, све како иде ред. И после – четрес дана, пола године, година….

Никад се није сазнало, ни много година касније – ко је сломио врат баба Љуби?Долазила је полиција, лекар, сецирали, велим, али није  утврђено ко  јој је савио – да простиш – шију крај дупета!…

ЛеЗ 0007614

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s