Фатаморгана једног немогућег песмовника

Миљурко Вукадиновић, Душан Стојковић

НИСУ СВЕ БОЛЕСТИ ЗА МЕНЕ : антологија песама о болести, болницама, болу….

Београд: Фондација Солидарност Србије, 2014…. – 763 стр.; 25 цм. Тираж 500.

ISBN 978 -86-912429-8-5

COBISS.SR-ID 20588012

(Уредник:Милош Јанковић.)

предња страна корица антологије Стојковића, Вукадиновића

предња страна корица антологије Стојковића, Вукадиновића

________________

2. Структура антологије и најизразитији поетски модели

Песмовник, или, ако баш хоћете – цветник садржи песнике из 52 земље света: Србија, Република Српска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Словенија, Хрватска, Македонија, Хелада, Грчка, Рим, Италија, Египат, Индија, Француска, Енглеска, САД, Италија, Шпа-нија, Португалија, Русија, Пољска, Чешка, Словачка, Румунија, Бу-гарска, Ирска, Немачка, Индонезија, Саломонска острва, Месопота-мија, Шведска, Данска, Норвешка, Холандија, Швајцарска, Аустрија, Бразил, Аргентина, Никарагва, Мексико, Перу, Јапан, Чиле, Турска, Мађарска, Сенегал, Финска, Порторико, Канада, Израел, Либан, Ни-герија, Кенија… Бројка је теже одредљива јер није коначна, па ово-ме списку треба придодати усмену и/или првобитну поезију мно-гих народа и племена на великом простору и на великој временској удаљености, као и хебрејску књижевност, песништво Ескима и америчких Индијанаца.

О ширини подухвата најбоље говори чињеница да су састављачи консултовали назначајније антологије из нацио-налних песништва, разне тематске антологије и хрестома-тије из бројних књижевности а које су биле доступне и при-сутне на бившем југословенском простору у преводима, потом поприличан број часописа, чак и сарадњу са појединим преводиоцима. Поменимо овде саме оне који су специјално за ову прилику превели један леп број песама: и Владимиру Јаг-личићу, и Светиславу Травици, и Бојану Белићу и Закију Шал-тафу састављачи дугују велику захвалност. Иначе, антологија окупља око 140 преводилаца, а у Каталогу преводилаца срешћете њихова драгоцена имена.

Када је реч о ауторским књигама, коришћени су избори, поје-диначне књиге и – што не признати – један број аутора, кад се рашчуло о нашем пројекту, понудио нам је песме из рукописа!

У књизи која је пред вама нашле су место што разнород-није и поетички иновантиније песме које имају антологијску тежину и репрезентативност по аутора. Број песама је, због ве-ликог обухвата и временског и ауторског, закључен са највише четири песме. Поприличан је број аутора који их управо толико има, што из наших што из других вишевековних песничких традиција, да не кажемо из преведеног песништва. Дилему око избора песама из опуса гласовитог румунског песника Марина Сорескуа (1936 – 1996) решили смо овако: због обиља антоло-гијског материјала, одлучили смо да у изборнику дамо поетско сведочење из предсмртних дана (све четири су написане у бо-лесничкој постељи истог дана!], а цитираћемо овде и још по који стих као упуство знатижељном читаоцу да потражи те пе-сме и допуни утисак о поетској исказаности и ауторској особе-ности овога аутора.

Изузетно – само у два-три наврата – коришћени су из пое-ма широког реторичког замаха одломци који су сама сушт праћенихтема.

Душан Стојковић. Снимак начињен у УКС, 2. априла 2014.

Душан Стојковић. Снимак начињен у УКС, 2. априла 2014.

Признајемо да су састављачи најпре кренули траго-нетра-гом за песмама аутора који су досад (у разним читањима и вред-новањима) потврдили антологијску вредност са жељом да се та антологијска вертикала и овде очитује и да понуђеним песмама допунимо њихов антологијски статус и лик. Међутим, показало се да има велики број .аутора код којих је полазно мотивско – те-матско чвориште померило естетску слику о њиховом песни-штву јер су у нађеним изнова откривени, на задовољство и чи-талаца и састављача.

Антологија није оптерећена сегментирањем и уситња-вањем на плану организације књиге, али је лако уочљиво како су – пратила се временска вертикала – на почетку најстарији текстови од којих су многи неауторски јер потичу из митолош-ког, религијског и фолклорног наслеђа што омогућава (има ли потребе ?!] да се књига чита као симбиоза две врсте поетичких модела: анонимних или колективних и ауторских, односно појединачних. У првој групи би били најстарији писани трагови на ове теме (болест није једнина!), пре свега староегипатски и сумерски текстови, превасходно митолошки, а потом, или пра-лелно са њима, следе библијски текстови (овде узета путоказна и трагично исијала Јовова тужбалица као жив поетски образац) као репрензент религијског модела хришћанске цивилизације, а симултано или следећи ту је корпус текстова из првобитне по-езије разних народа који досеже до песништва последње ис-требљених северноамеричких Индијанаца и онда разнородно инебоземно обухватно фолклорно наслеђе, посебно – у најширем смислу узета – лирска и епска традиција. Из тог светог прапочетног поетског тројства могу се даље дестилисати најразличи-тији митолошки, религијски и фолклорни поетски модели. У књизи је посебно акцентован трагички епски удар баладе Бола-ни Дојчин референтан и за народно и за ауторско песништво на балканским просторима, нарочито присутан у македонској и српској поезији двадесетог века од Б. Конеског и В. Урошевића, преко Б. Ђузела па све до Јовице Тасевског Етеријана (рођ. 1976], а из српске бисмо издвојили онај Бранка Миљковића и, најно-вији, Андреја Јелића Мариокова [1954] из века у којем смо тек укорачили…

Миљурко Вукадиновић. снимак начињен 2. априла 2014 у просторијама УКС. (Едиција ЗАВЕЗИНЕ)

Миљурко Вукадиновић. снимак начињен 2. априла 2014 у просторијама УКС. (Едиција ЗАВЕЗИНЕ)

Треба рећи и то да је у овој књизи један од првих ауторских модела онај много мистификован а поетски делотворан и пре-познатљив „десете музе” грчке песникиње Сапфо одакле запо-чиње поворка најразличнијих поетских модела и ауторских образаца чију је типологију немогуће сачинити без већих огре-шења. Читалац ће моћи и сам да се у том обиљу снађе и да, по мери свог естетског чула и његовој култивисаности, бира и ужива… На овом месту ћемо споменути неколике који су из сфе-ре личне митологије или неспутаног раздешавања познатих митова – наравно више из мутне и тешко одредљиве свако-дневности и личних искустава и преокупација но из мутних временитих митолошких наноса. А пре тога подсећамо вас да смо већ поменули и један супротни, врло упечатљив ауторски изнијансиран а варијантан поетски образац – понуђен темат-ско-мотивским моделом баладе Болани Дојчин као речитим примером сретања колективног и ауторског песништва.

Дакле, без намере да вреднујемо или да пренагласимо, из овог поетског несагледа поменућемо неколике поетске исказ-нице које се намећу поетском изразитошћу и оригиналношћу понуђеног разрешења. Ево докле се може неометано кретати у сферама болести: рецимо, немачки песник Михаел Гутенбру-нер (1919 – 2004] нуди отпаднички модел где је пацијент, брадат и рогат, сам ђаво. Књижевни распусник, извесни анонимни Хајнрих Карл, надасве познат и читан као Чарлс Буковски (1920 – 1994], нуди песмом „Ноћне посуде” бизарну митологизацију једне непоетске а уз болест пратеће појаве – мале и велике нуж-де… Већ помињани румунски песник Марин Сореску (1936 -1996] у песми „Посматрач” (Из већ поменутих разлога изостала је из песмовника) отвара нарочиту сложену позицију човека болесног на смрт коју гледа не искоса већ нетремице:

С великом пажњом посматрам Како се инстинкт живота бори С генијем смрти.

Живот стиже с хиљадана варки,

А смрт има хиљаду иједно лукавство.

Као два гладијатора –

Један с трозупцем и смрежом,

Други с кратким мачем.

Смрвљен између логике

Тајанства живота

И блиставе логистике смрти,

Ја сам бојно поље.

Од мене су сада остале

Једино очи,

Да виде и да сеужасну.

превео Адам Пуслојић

И тако и свакојако, па све до наших новијих песника Јевроси-ме Ристовић [1955] и Милоша Јанковића (1963), где песникиња каже „Речи су моја болест”, а њен поетски сабрат у песми „Дијагно-за” говори о опасној можда и незалечивој болести „песмитис”…!

3. Каква је метафора болест

Прошетајмо најпре мало кроз болести озлоглашени врт…

Рецимо, једна од најстрашнијих болести прохујалог време-на – куга. Она је долазила као епидемија и чистила оштром зу-батом косом. Са њом није било разговора. Оболели не би стигао ни пера да се прихвати а она би обавила своје. Није помагало ни у крв да перо умочи..

Рецимо, туберлукоза. То је била болест готово задужена за песнике. Ипак, песници су се – за неповеровати – њоме поноси-ли. Као да им је оверавала песничко писмо. Називана је жутом гошћом, а гост се очекује са узбуђењем и свечано. Омогућавала је оболелима (поменимо овдашње – Судету, Шимића, Петроније-вића…) да с њом другују и тугују. Као да је сама писала своју од-лазећу лабудову песму.

А рак је био и остао болест које се људи плаше и рву се с њом наумни да јој откину, или барем поткрешу кљешта и краке.

Рецимо, данашња широко одомаћена сида монструм је с којим никаквог контакта нема, а – као да је пред нама градацијезид – она остаје неопевана. Гласовита есејистлиња Сузан Зонтаг написала је чувену и утицајну књигу „Болест као метафора” [1978]. Следила ју је друга: „Сида и њене метафоре” [1986]. Рак се потом обрачунао са ауторком. Болест је само метафорички називана, али је њена жаока била стварна. Смрт је била њен дар.

Зато је најшири контекст ове књиге, песама присутниху њој, смрт. Без смрти немаживота. Смрт је ћошкаста многоугаона тачка. Живот су три тачке. Узвици нам не помажу. Чим се родимо повлачи се црта која цифру ишчекује. Зато су и песме о болести и песме о смрти, али јесу и о животу које је њено предворје. Што више упоз-намо живот, а најбоље га упознајемо тако што га [из}живимо пу-ним плућима, прсимице и нетремице – то нам је смрт ближа позна-ница. Урањајући у живот, пливамо и/или плутамо смртном струјом. То нам је судбина и сваки жал над њом узалудан је и наиван. Ми, смртници, живећи смртујемо и надамо се (сасвим залудноЈ како ћемо смртујући живовати. Песници чине то још у појачаном степе-ну. Сведоци су њихове песме. Понајвише управо оне које су се у овој антологији обреле.

Многи стихови су гномски. Песме су несумњиво антоло-гијске.

И све то у времену кад тематске антологије ничу као печурке. Њихове теме су најразноврсније, али нису све теме исте тежине, висине и дубине. Болест је једна од најдубљих међу њима, као и сама смрт, као и самоубиство, и песници када се понесу са њом не могу, не смеју, желе ли песници остати и претећи – да лажу. Сваки од изабраних песника лирски је Болани Дојчин. Кости су хтеле, али нису успеле да се размину. Мегдан је добијен. Нису све болести за нас. Најлепша болест је сам живот. Учинимо, мали попуст. Мје-чеслав Јаструн је свој роман, циљајући на љубав, назвао лепа бо-лест. Најлепше болести, дакле, љубав су и живот.

Читај – неумри!

Миљурко Вукадиновић -Душан Стојковић

________ одломак из поговора овој управо одштампанох књизи, стр.759-763

_______ видети обавезно: Списак заступљених аутора: https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%84%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%B3-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%BE%D0%B2/%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA-%D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0/

Каталог преводилаца  песника на српски језик: https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%84%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%B3-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%BE%D0%B2/%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA-%D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B0/

Примере поезије на задату тему из овог песмовника: : https://sites.google.com/site/sazvezdez/pesmovnik

ЛеЗ 0007611

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s